vino-rs 

Pod znakom pitanja
Foto: Ivana Čutura
Tekst: Nenad Basarić

Pod znakom pitanja

Kafana „Znak pitanja”, možda i poslednja autentična oaza nekadašnje prestoničke boemštine, smeštena u jednoj od najstarijih kuća u Beogradu, pleni atmosferom prohujalih vekova. Ambijent, ponuda hrane, ljubaznost i pristup gostu, poput vremeplova vraća u doba kad se dobro jelo, ono pravo, srpsko, domaće.

Tačno je 15 minuta do 17 časova. Kako znam? Zvono sa Saborne crkve odbija svoj ritam.

Iako je decembar odavno okošavio, bašta ispred kafane „Znak pitanja” u Ulici kralja Petra i dalje čvrsto odoleva. Tu je i ona druga, u unutrašnjem dvorištu, zaklonjena zidovima jedne od najstarijih beogradskih kuća, koja datira iz 1823. godine kad ju je neki gazda Ičko sagradio, radi preko čitave godine – i po najvećoj zimi! Od devet izjutra, do jedan sat iza ponoći, svakog bogovetnog dana.

kafana znak pitanja 002

U nju se ulazi kroz kolski ulaz, iza kojeg su do tavanice naslagane cepanice, ili iz glavne sale u kojoj naložena peć širi paklenu toplotu na sve strane, na belo okrečene zidove, tamno drvo poda i preko niskih okruglih stolova u duborezu starih dva veka. Kažu da su od trešnje, da su samo noge nove, a sed je turski, nizak, kao dokaz epohe iz koje dolaze. Na ta vremena ukazuje i obavezan ratluk uz fildžan s kafom.

kafana znak pitanja 004

Danas „Znak pitanja” podrazumeva centralnu prostoriju sa šankom, odakle stižu travarica i manastirka, pravi rariteti u velikom gradu na početku XIX veka. Druga soba, desno od ulaza, duža a uža, nudi nešto manje osvetljenu i intimniju atmosferu u pozadini nasuprot najpopularnijem stolu tik uz prozor, a sa odličnim pogledom na ulicu i crkvu i koji je, verovatno baš iz tog razloga, neprestano rezervisan. Već tu, veliki broj ozbiljnih vinskih čaša na polici naznačava da se ovde, pored dobrih domaćih rakija, medovače, loze, žolte, pije i vino. Uz meze, pa i mnogo šire.

kafana znak pitanja 020

- Kafanska pravila ovde veoma su precizna. Kad naiđu stranci, a njih je među gostima više od 90 odsto, nudimo im prvo dunju, pa meze i onda kreće vino. Ili, kad prvi put vide pihtije, uplaše se, ali onda probaju, pa popiju šljivovicu i očas posla postaju pravi Srbi – kaže šef sale Desimir Desko Nedeljković. Desko je vrhunski bartender, ali i vinski vitez reda „Sveti Đorđe” punih šest godina, veliki stručnjak za uparivanje tradicionalne srpske trpeze s vinima.

kafana znak pitanja 009

Osim što je najstarija u Beogradu koja još prima goste, kafana „Znak pitanja” prva je po mnogo čemu. U evropskim okvirima, ovde je prvi put zabranjeno pušenje u ugostiteljskom objektu, što je inače vodeći svetski trend današnjice. Zabranu pušenja u bašti uveo je knjaz Miloš 1824. godine zato što se današnji „?”, a tadašnja „Srpska kafana” nalazila u centru trgovačke četvrti baš „sproću” crkve. Ovde je 1834. godine unesen prvi bilijarski sto u prestonici, a tu je bilo i prvo čitalište „Srpskih novina”. Lično je Vuk Karadžić uz fildžan kafe i rahatluk koji se dan-danas tradicionalno servira, pokatkad nadgledao ko se to čitanjem kulturno uzdiže.

kafana znak pitanja 006

Ali bašta i dve prostorije sa ulice nisu sve. Potpuno novi ugostiteljski svet sakriven je od pogleda prolaznika u bašti do koje se stiže natkrivenim prolazom kraj brda uredno naslaganih cepanica. Drugi deo od ukupno 120 baštenskih mesta ušuškan je između izdužene VIP dvorane i još prilično novog dela izdvojenog za nepušače. Galerija starih fotografija u novodograđenoj Sali otkriva Nikolu Pašića kao jednog od redovnih gostiju, baš tu gde je svojevremeno sedeo i Vuk Karadžić, a koliko do nedavno patrijarh Pavle naručivao prebranac, svež kupus i čistu vodu sa česme.

kafana znak pitanja 025

Tu takozvanu VIP salu krase crveni karirani stolnjaci i cveće, a tiha starogradska muzika će vas u trenutku odvesti kilometrima daleko od gradske saobraćajne vreve i tempa savremenog života, pogotovo kad posle 20 časova krenu tamburaši. Sedam dana u nedelji, smenjuju se čak tri orkestra. Kažu nam da baš ovde dolazi onih poslednjih 15 pravih beogradskih boema, skupljaju se, prave umetničke večeri, organizuju prodaju slika, besede. I njegova uzvišenost Amfilohije ovde ima svoj sto kad svrati u Beograd, ali i mnogi ambasadori koji tu organizuju porodične proslave uz tradicionalnu srpsku kuhinju.

kafana znak pitanja 022

Ako je suditi po gostima koji tu probaju specijalitete, reklo bi se da srpska seoska zakuska govori sve svetske jezike. Pihtije, pršuta, kozji i kravlji sir, punjena paprika i proja s kajmakom aperitiv su za vanvremenski hit – prebranac. „Srpski kavijar” kako ga ovde ponosno zovu i otkrivaju strancima najčuvaniju srpsku hedonističku tajnu, da se malo prebranca pospe preko lepinje s kajmakom, a onda sve to zalije šljivovicom!

Opširnije na vino.rs

close

Prijavite se i saznajte prvi!

sve o novom broju DriveIn magazina!

U svakom trenutku se možete odjaviti sa liste