Pa ovo merenje prosečne brzine i nije tako loše!

Evo, prošlo je već neko vreme od kako je počelo merenje prosečne brzine. To strašno merenje prosečne brzine...

Kada je najavljena ova nova mera, naravno da je poletelo i drvlje i kamenje. Najčešći komentar je bio – evo, našli su još jedan način da otimaju pare od naroda i pune državnu kasu, a ne da poboljšaju bezbednost. Ali, da li je baš tako?

Punjenjem državne kase, a ne poboljšanjem bezbednosti može da se nazove situacija kada se saobraćajna policija sa radarom sakrije ispod nadvožnjaka iza Delta sitija na Novom Beogradu, na mestu gde nema ni kučeta ni mačeta. I tako na tom mestu, a ne na primer kod neke osnovne škole, zaustavlja vozače koji voze 55 ili 60 kilometara na sat. E, to je punjenje državne kase, a ne poboljšanje bezbednosti saobraćaja. Ustvari, to je samo jednim delom punjenje državne kase, jer se saobraćajci u 90 odsto slučajeva „dogovore“, pa vozač srećan ode „lakši“ samo za jednu „crvenu“. Ali, to je jedna potpuno druga tema...

Jedino što treba da uradite je da ne vozite više od 120 kilometara na čas. Pa koliko jednostavnije može da bude?A što se tiče merenja prosečne brzine, to zaista nije otimanje od nedužnih i materijalno ugroženih. Da bi prosek bio viši od 120 kilometara na čas, treba dobrim delom trase voziti bar 140 kilometara na sat. Povremeno prekoračenje dozvoljenih 120 kilometra na čas, na primer tokom preticanja, nikako ne mogu da dignu prosek iznad 120. Dakle, potrebna je ipak određena doza bahatosti, pa da vam stigne kazna na kućnu adresu. Jedino što treba da uradite je da ne vozite više od 120 kilometara na čas. Pa koliko jednostavnije može da bude?

A zašto ovo pišem? Zato što sam prethodnih dana imo priliku da vozim od Beograda do Subotice i do Niša, dake, duž skoro cele Srbije. I šta sam primetio? Nisam video nijednog „pametnjakovića“ koji me je obišao vozeći 200 kilometara na čas. Jednostavno ih više nema. Baš nijednog genija koji agresivno ablenduje vozeći levom trakom, očekujući da mu se svi sklanjaju sa puta, jer, pobogu, pa on žuri.

Nema više bahatih vozača koji misle da su iznad zakona, koji smatraju da propisi ne važe za njihNema više bahatih vozača koji misle da su iznad zakona, koji smatraju da propisi ne važe za njih i koji u svojim glavama ne mogu da se pomire sa tim da moraju da putuju brzinom kao i „obični smrtnici“. Nema više trgovačkih putnika i vozača u dostavnim vozilima koji planiraju da iz Beograda u Niš stignu za sat i po. Jer sada su svi na put morali da krenu malo ranije. Naravno da će uvek biti onih ranije pomenutih bahatih, koji su iznad zakona, a koji će piti kafu na nekoj od pumpi da „nadoknade“ vreme. Sa njima neka se bave presretači.

Činjenica je da svi pomalo zaziremo od mera države koje nam zavlače ruku u džep, pogotovo što se ništa slično ne primenjuje u drugim evropskim zemljama.U gradu svako može da prekorači ograničenje od 40 kilometara na čas. Ali, ovde je situacija baš jednostavna – sasvim je dovoljno da ne budemo bahati za volanom, ništa više.

close

Prijavite se i saznajte prvi!

sve o novom broju DriveIn magazina!

U svakom trenutku se možete odjaviti sa liste